Историјат

Србија је фудбал упознала 1896. након што је Јеврејин Хуго Були, по повратку са школовања у Немачкој, донео у Београд прву праву фудбалску лопту. Сувенир из студентских дана није сместио међу драгоцености донете из Берлина, већ је лопту однео пријатељима из Београдског гимнастичког друштав „Соко“ са жељом и упорношћу да омладину заинтересује за нову игру 12. маја 1896. године основао је Лоптачку секцију.

За разлику од Београда, фудбалско доба у Краљеву и Рашком округу започело је 1909. године када је основан лоптачки одсек при Соколском друштву. На простору Дивљег Поља (а касније на месту садашње зграде Електрокомбината) обележени су голови, без статива и мрежа.

Пожутели записи кажу да је прву фудбалску лопту у Краљево донео коњички капетан Делић, пореклом из Шибеника који је, после пребега из аустро-угарске војске, службовао у Краљеву у коњичком пуку „Цар Душан Силни“.

Десет година касније, 1919. године оснива се и први фудбалски клуб у Краљеву „ЖИЧА“ које 1922. године мења име у „ИБАР“ и такмичи се у лигама Крагујевачког лоптачког подсавеза.

У значајне датуме за почетак развоја фудбала у Краљеву спадају: формирање „МОРАВЕ“ из Мрсаћа 1924. године, одмах за њима на другој обали реке Мораве у Опланићима 1925. године формира се клуб „ЗЕМЉОРАДНИК“, данашња „МЛАДОСТ“, а следеће 1926. године у Рибници се оснива клуб „КАРАЂОРЂЕ“, док је у Сирчи фудбалски клуб формиран 1928. године.

Нова игра, звана фудзбал и футбал (како се тада говорило) стекла је право грађанства и у Новом Пазару где је формиран клуб 1928. године, општини Тутин где се месни клуб формира 1938. године и Рашки где је фудбалски клуб формиран 1931. године који касније мења име у данашње „БАНЕ“. Половином 1934. године у Баљевцу рудари формирају свој клуб „РУДАР“.

Зачеци фудбала у Врњачкој Бањи везани су за 1935, годину када је формиран клуб „ГОЧ“, а 1946. године, по завршетку рата, омладинци формирају клиб „НАПРЕДАК“, док је у Новом Селу клуб „ОМЛАДИНАЦ“ формиран 1949. године,

Фудбал на просторима Рашког округа добија све више својих симпатизера, постаје најомиљенија игра главна тема сеоских градских разговора, често и жестоких препирки. Публика у Новом Пазару, Рашки, Краљеву и Врњачкој Бањи има прилике да посматра утакмице клубова Крагујевачког подсавеза све до 1956. године, јер Краљево није имало своју фудбалску организацију.

Почетак Другог светског рата и ратни вихор на кратко је зауставио игру, али живот је пробио баријере, па се фудбал играо и током окупације.

Фудбал на овом подручју доживљава своју експанзију у послератном периоду. Посебно у педесетим годинама прошлог века када долази до формирања великог броја клубова. Овако велики број клубова и утакмица наметнули су потребу оснивања фудбалске организације која ће самостално водити такмичења на овом подручју.

И крајем 1956. године, понајвише заслугом Тодора-Тоше Јанковића, тадашњег јавног тужиоца, и уз несебичну помоћ Крагујевчана формира се Фудбалски подсавез са седиштем у Краљеву за територију оштина Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Нови Пазар, Тутин и Сјеница. Ређају се године, расте број клубова у свим општинским центрима, па 1969. године краљевачки подсавез мења име у Међуопштински фудбалски савез са седиштем у Краљеву.

У складу са новом територијалном поделом Србије 1983. формира се Фудбалски савез краљевачког региона који покрива општине: Лучани, Чачак, Горњи Милановац, Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Нови Пазар, Крушевац, Трстеник, Варварин, Ћићевац, Александровац, Брус, Сјеница и Тутин. Била је то јака фудбалска организација са преко 200 клубова и територијално највећа у Фудбалском савезу Србије.

Први председник, и на тој функцији остао осам година, са ове функције дошао и на место потпредседника Фудбалског савеза Србије и председника Судијског одбора ондашње Југославије био је господин Томислав Трошић из Трстеника.

Десет година касније, са формирањем округа у Републици Србији, у Краљеву се формира Фудбалски савез Рашког округа за исту територију као на почетку 1956. године, осим што је општина Сјеница припојена Златоборском округу.

Дугогодишњи председник фудбалске организације и Фудбалског савеза Краљевачког региона и први председник Рашког округа био је истакнути фудбалски радник Предраг Матић из Краљева.

У ових 50 година постојања и рада велики број фудбалских прегалаца уградио је себе у темеље нашег Савеза. Од оних обичних војника у армији посленика до фудбалских генерала и стратега. Многи, на жалост, нису данас међу живима. Преселили се на небеске терене да и тамо другују са фудбалом. Уз дужно извињење свима, поменимо имена председника Фудбалске организације од 1956. године до данас:

Тодор – Тоша Јанковић, окружни јавни тужилац у Краљеву, оснивач и први председник Подсавеза Краљево;
Драгољуб-Драги Петровић, железнички службеник из Краљева;
Иван Мицић, инспектор МУП-а Краљево;
Милан Пуцаревић-Пуцко инспектор МУП-а Краљево;
Урош Миленковић, директор АУТОПРЕВОЗА из Рашке;
Живан Стаменчић, угоститељски радник из Подунаваца;
Томислав Трошић, директор ПРВЕ ПЕТОЛЕТКЕ у Трстенику;
Предраг Матић –Маре, адвокат из Краљева;
Амир Бешировић, директор Текстилног комбината РАШКА у Новом Пазару;
Стаменко Анђелковић, директор ЈУГОБАНКЕ у Рашки;
Слободан Ђерковић-Бобан, власник приватне фирме АФИКС из Краљева;
Бобан Дмитровић- фудбалер ФК „Борац“ из Чачка
Мирослав Карапанџић, судија трговинског суда из Краљева
Љубиша Вујовић, спортски радник из Краљева
Иван Петровић, спортски радник из Краљева
Раде Тодоровић, спортски радник из Краљева

Данас, међу живима нису: Тодор Јанковић, Драги Петровић, Милан Пуцаревић, Амир Бешировић и Предраг Матић.

За скоро сто година постојања фудбала на нашем подручју у клубовима су стасали бројни играчи: врсни голмани, бритки одбрамбени играчи, убојити нападачи. Играчи који су, не само у својим срединама, израстали у фудбалске легенде. Велики број је и до репрезентативног дреса доспео. Још више њих је играло у највишем степену такмичења држава у којима смо живели. Поменимо неке од њих:

У Краљеву то су били: Александар Петаковић, Александар Трифуновић, Љубиша Милојевић, Бобан Дмитровић, Драган Младеновић, др. Миодраг-Мујо Поповић, Мирко Шпановић – Шпанац, Михаило Ђорђевић-Милапица, Витомир Штављанин, Богдан-Шундо Пантелић, браћа Благоје и Мијат Радовановић, легендарни голман Микица Станојевић, Драгољуб-Жири Вукићевић, Милан Симеуновић-Ђаво, Александар Радосављевић, браћа Бане и Јован Стојановић, Милан Гавриловић, Раде Тодоровић, Срђан Савићевић, Веско Михаиловић, Рашо Бабић, Дарко Дуњић, Драган Љубисављевић, Драган-Грга Симеуновић, Иван Петровић, Горан Драгићевић, Саша Ђорђевић и Горан Тасић;.

У Новом Пазару: Исмет Угљанин, Бајро Жупић, Сеад Халилагић, Емир Бихорац и Емир Плојовић;

У Тутину: Бобан Сташевић, браћа Бело и Аћим Климента;

У Врњачкој Бањи: Небојша Карамарковић, Владислав Ђукић, Горан Јездимировић и Предраг Гроздановић;

У Рашки; Миодраг Мартаћ, Милан Главчић, Ђорђе Јокић, Марко Сочанац, Горан Сретеновић, Миланко Рашковић, Владан Спасојевић, Владан Димитријевић, Никола Мартаћ и Владан Ђоковић.

Њиховим стопама, до репрезентативног дреса, стигли су Ненад Ковачевић, Александар Тришовић док Душан Анђелковић, браћа Милан и Иван Дудић, Небојша Јоксимовић, Милутин Трнавац, Владимир Богдановић, Александар Мутавџић, Игор Стојаковић и Горан Јеринић спортске битке бију и раскошни таленат приказују на стадионима Србије и Европе.

Они тако, а да би се говорило о плејади играча који су дубоког трага оставили у својим срединама, играча због којих су навијачи пунили стадионе у градовима али и на рају, у Новом Селу, на свим оним малим и сеоским теренима – требало би књига да се напише. Јер, заслужили су то.

Данас Фудбалски савез Рашког округа има три општинска фудбалска савеза: Краљево, Врњачка Бања и заједнички савез за општине Рашка, Нови Пазар и Тутин. То је Савез који броји 67 фудбалских клубова који су распоређени у свим лигама такмичења осим Супер лиге Србије. Савез води сва првенствена такмичења у окружним лигама сениора, омладинаца, кадета и пионира. Носиоци развоја фудбала су „НОВИ ПАЗАР“ члан Прве лиге Србије, „СЛОГА“ и „МЕТАЛАЦ“ из Краљева који се такмиче у Српској лиги – Запад, као и „БАНЕ“ из Рашке, „ЈОШАНИЦА“ из Новог Пазара, „ТУТИН“ из Тутина, који се такмиче у зонској лиги „МОРАВА“. У Врњачкој Бањи ту покретачку снагу чине „ГОЧ“ из Врњачке Бање и „ОМЛАДИНАЦ“ из Новог Села.

Данас фудбалска организација и фудбалски клубови Рашког округа живе неке тешке дане. Нема их на фудбалској мапи Србије, нису ни стратешки центри за кога је заинтересован Фудбалски савез Србије. Фудаблски клубови „НОВИ ПАЗАР“, „СЛОГА“, „БАНЕ“, „ГОЧ“… преживљавају тешке дане.

На крају ове својеврсне шетње кроз развој фудбалске организације Рашког округа не можемо а да не поменемо да смо се, силом прилика и неприлика, много пута селили, па радили у условима који су непримерени једном озбиљном Савезу.

Дочекали смо, захваљујући многим људима поменутим и не поменутим у овој причи, донаторима и људима добре воље, да смо данас у савременим просторијама са преко 180 квадратних метара, са модерном опремом. Онако како и доликује Савезу који је био, јесте и биће, упркос многим тешкоћама, замајац свих акција на развоју фудбала у нашем округу, региону и Републици Србији.